Кутак за родитеље

АДАПТАЦИЈА НА ВРТИЋ

АДАПТАЦИЈА НА ВРТИЋ

Одвајање од родитеља и познате породичне средине представља велику промену како за дете, тако и за маму и тату. Да би период адаптације на вртић прошао што безболније, потребно је синхронизовати поступање родитеља, дететове непосредне околине и запослених у предшколској установи.   Период адаптације скоро никада не пролази без исвесних тешкоћа, које могу бити мање или веће, и зависе од много фактора: особине детета узраст и здравствено стање детета породична атмосфера у којој дете живи припремљеност за полазак у вртић специфичности вртића подршка од стране запослених у вртићу.   Пошто је у овом периоду улoга родитеља кључна за што безболнију адаптацију детета, припремили смо неке текстове који вам могу помоћи  да своје дете и себе што боље припремите за прве дане у вртићу. Можете их преузети овде: ТЕКСТ 1 и ТЕКСТ...

Опширније...

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

ДЕЧЈА НЕДЕЉА

Овогодишњи мото Дечје недеље која траје од 3. до 7. октобра је НЕЋУ ДА БРИГАМ, ХОЋУ ДА СЕ ИГРАМ! Тим поводом, распоред активности је прилагођен темама дечјих права, а у рад су, поред деце, укључени родитељи и представници локалне заједнице. Са децом ће се свакодневно разговарати о дечјим правима и обрађиваће се приче и песме пригодног садржаја. Родитељи ће продукте рада моћи да виде на паноима, а имаће и прилику да се укључе у непосредни рад вртића учешћем у спортским играма. Васпитачи ће се упознати са Приручником за обуку запослених у образовању који се односи на права детета у образовном систему. Поводом обележавања Дечје недеље, преносимо вам текст са сајта Центра за права детета. Концепт права детета Деца су у међународном праву препозната као посебно осетљива и специфична категорија за чију заштиту нису довољни уобичајени механизми заштите предвиђени правом људских права. Негде од 17. века дете почиње да се третира као посебно осетљиво биће и може се сматрати да долази до буђења свести о детињству као појму. Захваљујући развојним психолозима, препознате су карактеристике и постојање аутономије личности детета и нужност да исте уважимо, поштујемо, нормативно уобличимо и гарантујемо или да створимо амбијент у коме се права детета заиста признају и остварују. Права детета су данас чињеница, реалност призната међународним правом. Она су нормативно уређена и процес нормирања ће тећи и напредовати пратећи токове развоја друштвеног живота. Под појмом права детета сматрамо права која су по својој природи људска и која свако дете има без обзира у којој држави живи, политичком, културном, економском окружењу, у складу са каквим традицијама, обичајима и веровањима се развија. То је корпус права изникао првенствено из две основне идеје: деца су аутономне личности са специфичним потребама и правима и, у складу са тим, носиоци правних захтева тј. активни субјекти права, а не искључиво објекти заштите од стране одраслих; услед специфичних психофизичких карактеристика, зависно од узраста и нивоа менталне зрелости деца су и посебно осетљива и рањива категорија која заслужује посебну, додатну заштиту. Најважнији и најауторитативнији документ у области права детета на међународном плану је Конвенција о правима детета из 1989. године, коју су до сад ратификовале 193 државе. Конвенција садржи каталог права детета. Права детета су узајамно повезана и остварују се у светлу остваривања основних принципа Конвенције: права на живот, опстанак и развој, најбољег интереса детета, права на партиципацију и права на недискриминацију. Карактеристике Конвенције о правима детета: Први пут утврђена универзално прихваћена дефиниција разних основних права детета; То је уговор о људским правима са највише ратификација; Први је међународни документ у области људских права који у потпуности обухвата главне традиционалне групе људских права: економска, социјална, културна, политичка и грађанска; Конвенција је инвентиван документ јер признаје нова и изазовна људска права; То је први међународни уговор о људским правима који имплицитно признаје улогу невладиних и осталих организација грађанског друштва у поступку остваривања права детета; Конвенција је моћан инструмент за деловање у области права детета и на међународном и на националном плану овај уговор представља оквир за унапређење и остваривање права детета. Преузето са...

Опширније...

БИБЛИОТЕКА У ВРТИЋУ

БИБЛИОТЕКА У ВРТИЋУ

Поштовани родитељи,   Наша Установа је на конкурсу Титан Цементаре Косјерић „За мој Косјерић 2015“ награђена за пројекат БИБЛИОТЕКА У ВРТИЋУ. Циљ пројекта је развијање читалачких навика деце и родитеља кроз обогаћивање библиотечког фонда Установе на три нивоа: Креирање центра интересовања ДЕЧЈА БИБЛИОТЕКА у свакој радној соби Креирање БИБЛИОТЕКЕ ЗА РОДИТЕЉЕ Обогаћивање БИБЛИОТЕКЕ ЗА ВАСПИТАЧЕ Поводом свечаног отварања БИБЛИОТЕКЕ У ВРТИЋУ, позивамо вас да на Савиндан, 27. јануара, у 15 часова дођете у салу у новом објекту, прошетате кроз дечје собе и погледате библиотеке у њима, као и библиотеку коју смо припремили за вас. Након тога, Радиша Зимоњић ће представити књигу Милице Новковић ПОРОДИЧНИ БУКВАР. Колектив ПУ „Олга Грбић“,...

Опширније...

ПРЕВЕНЦИЈА НАСИЉА

ПРЕВЕНЦИЈА НАСИЉА

Поштовани родитељи, Превенцију насиља, злостављања и занемаривања чине мере и активности којима се у установи ствара сигурно и подстицајно окружење, негује атмосфера сарадње, уважавања и конструктивне комуникације. Једна од превентивних активности је подизање нивоа свести и осетљивости детета, родитеља и свих запослених за препознавање насиља, злостављања и занемаривања. Уколико приметите или посумњате на насиље, злостављање или занемаривање, можете се обратити васпитачу свог детета или неком од чланова Тима за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања: 1. МИМА ЈОВАНОВИЋ – васпитач 2. ДРАГИЊА МАКСИМОВИЋ – васпитач 3. ЉИЉАНА ЈЕШИЋ – васпитач 4. САЊА МИЈАИЛОВИЋ – васпитач 5. СЛАВИЦА ВИТЕЗОВИЋ – медицинска сестра-васпитач 4. ЗОРИЦА БОЖОВИЋ – директор 5. НАДА РИСТОВИЋ – психолог 6. ВИОЛЕТА ЈЕВТИЋ – представник Савета родитеља 7. НАТАША РАДОВИЋ – представник локалне заједнице Разврставање насиља, злостављања и занемаривања на нивое има за циљ обезбеђивање уједначеног поступања (интервенисања) установа у ситуацијама насиља и злостављања када су актери деца (дете – дете, дете  – запослени). Исти облици насиља, злостављања и занемаривања могу да се појаве на више нивоа, али се разликују у интензитету, степену ризика, учесталости, последицама и учесницима.   Све информације о заштити деце од насиља, злостављања и занемаривања можете наћи у Општем протоколу за заштиту деце од злостављања и занемаривања, као и у Посебном протоколу за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања.  Инфрмације о правима детета можете прочитати у Конвенцији о правима детета.        ...

Опширније...

НОВА ГОДИНА У ВРТИЋУ

НОВА ГОДИНА У ВРТИЋУ

У децембру смо били активни припремајући се за дочек Нове године. Прво смо позвали родитеље да нам помогну да направимо што више лепих украса. Ми то зовемо новогодишња креативна радионица: Онда смо окитили вртић: Играчке које смо скупили у Новогодишњој хуманитарној акцији смо поклонили Центру за социјални рад, који ће их поделити деци којима су најпотребније: Одгледали смо представу МАЛИ ПРИНЦ, коју су за нас извела деца из основне и средње школе: Васпитачица Миленија Мица Босиљчић је 22. децембра у Сечој Реци одржала угледну активност на тему ЗИМА: Сутрадан, васпитачица Снежана Ђукић је у старијој групи одржала угледну активност са темом ЗИМСКА ПРИЧА: Сликали смо се са Деда Мразом: Сада смо спремни за дочек, а свима вама желимо срећне новогодишње и божићне празнике, и видимо се следеће...

Опширније...

РОЂЕНДАНИ У ЈАНУАРУ

РОЂЕНДАНИ У ЈАНУАРУ

Пуно лепих жеља за све слављенике у овом месецу. ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ 2.1.2010. г. ДАНИЈЕЛ РСТИЋ 2.1.2014. г. АНАСТАСИЈА ВУЈАДИНОВИЋ 4.1.2012. г. ДАВИД МАРКОВИЋ 7.1.2010. г. МИЛИЈА НИКОЛИЋ 13.1.2009. г. МИЊА НИКОЛИЋ 13.1.2011. г. ЈАНА МУКАНОВИЋ 16.1.2012. г. ТЕОДОРА СИМЕУНОВИЋ 16.1.2012. г. АНДРЕЈ ЂОКИЋ 17.1.2010. г. ТЕОДОР СТЕФАНОВИЋ 18.1.2011. г. ЈОВАН И КРИСТИНА АНТОНИЈЕВИЋ 18.1.2014. г. БОГДАН И ЕЛЕНА МИЛИЋ 20.1.2012. г. САНДРА ИЛИЋ 22.1.2010. г. АЛЕКСА ВАСИЉЕВИЋ 22.1.2012. г. ЈОВАН ПЕТРОВИЋ 23.1.2010. г. АНДРИЈА МАРКОВИЋ 25.1.2010. г. СТРАХИЊА ПЕРИШИЋ 25.1.2014. г. ЈОВАНА МАРИЋ 28.1.2010. г. АЛЕКСА БОШКОВИЋ 28.1.2012. г. ЈОВАН ПАУНОВИЋ 30.1.2014. г. МИЛОШ ДИМИТРИЈЕВИЋ 31.1.2013....

Опширније...