Овогодишњи мото Дечје недеље која траје од 3. до 7. октобра је НЕЋУ ДА БРИГАМ, ХОЋУ ДА СЕ ИГРАМ! Тим поводом, распоред активности је прилагођен темама дечјих права, а у рад су, поред деце, укључени родитељи и представници локалне заједнице.
Са децом ће се свакодневно разговарати о дечјим правима и обрађиваће се приче и песме пригодног садржаја. Родитељи ће продукте рада моћи да виде на паноима, а имаће и прилику да се укључе у непосредни рад вртића учешћем у спортским играма.
Васпитачи ће се упознати са Приручником за обуку запослених у образовању који се односи на права детета у образовном систему.
Поводом обележавања Дечје недеље, преносимо вам текст са сајта Центра за права детета.
Концепт права детета
Деца су у међународном праву препозната као посебно осетљива и специфична категорија за чију заштиту нису довољни уобичајени механизми заштите предвиђени правом људских права.
Негде од 17. века дете почиње да се третира као посебно осетљиво биће и може се сматрати да долази до буђења свести о детињству као појму. Захваљујући развојним психолозима, препознате су карактеристике и постојање аутономије личности детета и нужност да исте уважимо, поштујемо, нормативно уобличимо и гарантујемо или да створимо амбијент у коме се права детета заиста признају и остварују.
Права детета су данас чињеница, реалност призната међународним правом. Она су нормативно уређена и процес нормирања ће тећи и напредовати пратећи токове развоја друштвеног живота.
Под појмом права детета сматрамо права која су по својој природи људска и која свако дете има без обзира у којој држави живи, политичком, културном, економском окружењу, у складу са каквим традицијама, обичајима и веровањима се развија.
То је корпус права изникао првенствено из две основне идеје:
- деца су аутономне личности са специфичним потребама и правима и, у складу са тим, носиоци правних захтева тј. активни субјекти права, а не искључиво објекти заштите од стране одраслих;
- услед специфичних психофизичких карактеристика, зависно од узраста и нивоа менталне зрелости деца су и посебно осетљива и рањива категорија која заслужује посебну, додатну заштиту.
Најважнији и најауторитативнији документ у области права детета на међународном плану је Конвенција о правима детета из 1989. године, коју су до сад ратификовале 193 државе.
Конвенција садржи каталог права детета. Права детета су узајамно повезана и остварују се у светлу остваривања основних принципа Конвенције:
- права на живот, опстанак и развој,
- најбољег интереса детета,
- права на партиципацију и
- права на недискриминацију.
Карактеристике Конвенције о правима детета:
- Први пут утврђена универзално прихваћена дефиниција разних основних права детета;
- То је уговор о људским правима са највише ратификација;
- Први је међународни документ у области људских права који у потпуности обухвата главне традиционалне групе људских права: економска, социјална, културна, политичка и грађанска;
- Конвенција је инвентиван документ јер признаје нова и изазовна људска права;
- То је први међународни уговор о људским правима који имплицитно признаје улогу невладиних и осталих организација грађанског друштва у поступку остваривања права детета;
Конвенција је моћан инструмент за деловање у области права детета и на међународном и на националном плану овај уговор представља оквир за унапређење и остваривање права детета.
Преузето са http://www.cpd.org.rs
